Foot in ass winter!

Nije mi pojmljivo kako neko voli zimske čari doživljavati iz bliza.Dopustiti da mu se hladnoća zavuče pod toplotu kaputa dotakne suhu kožu i obuzme u jednoj jezi jednostavno bez dozvole zavlada tijelom.
Ne volim zimu!!
Zapravo ne volim tu hladnoću zvuči mi ljigavo i jako bezobrazno a zima mi je sinonim za hladnoću.Volim duge tople zimske noći koje znaju biti popilično prijatne i ugodne ali je u ovoj rečenici najvažnije mi ipak ono tople.Najbliži kontakt sa zimom i najdraži mi je onaj posmatrati tu čaroliju iz tople sobe krzo debelo staklo.Tako se čini nestvarno i lijepo.Netaknuto s bilo čim tamnim i lošim što može poremetiti taj sklad bijelog i čistog.Kao da nam pošalje tako nevine i čiste pahulje da sapere ljudsko zlo.Ali ja i dalje ne volim zimu.Iz daleka mi se čini kao čarolija a čim joj se približim kao surova stvarnost koja nema pardona.Pa se nađem ispod kape,velikog šala , debelog kaputa i onda jedva da dišem.I svaki uzdah uvlači zimu duboko u mene ali ne u srce već samo u upalu pluća.Ne volim ništa osim sunca i ne pristajem na drugo!

P.S. Ne smješkam se jer uživam u zimskom danu , već osobi s druge strane objektiva jer se trudi iz petnih žila da mi uljepša zimski dan.